KAD LOMI LOMI TOZU

KAD LOMI LOMI TOZU




Ova pjesma prepuna je patetike

O dva velika drugara bez etike

O dva doista dobra ortaka bez morala

I njihovom obracunu kod OK kriminala

O basnoslovnim bogatstvima masala

Koje je satro prekinula Zavala



Kad je Lomi upoznao Tozu

Desilo se to u plavome vozu

Na putu od CK Titograda do Kumrovca

Dva dekintirana druga, isli su bez novca

U dzemperima na romboide

I borosanama papucama pride



Dva ortaka saradnici srpske UDBE

Osamdesetih postali su gospodari crnogorske sudbe

Zajahali su mladi, lijepi i pametni

Na vlast, dosli radosni i poletni

Kad je krenula u bivsoj SFRJ visestranacka zbrka

Tu im se pridruzio predsjednik Brka



O jadu su zabavili ceo svemir

Kad je Toza propagirao Rat za Mir

Kakve evropske vrednosti, kakav Toman Man, kakav Bah

Kad je nas Lomi ludacki mrzio sah

Vodili su u ime naroda licni rat i borbu

Drzali zatocenu Crnu Goru, pomazuci Slobu



Mobilizacija, ratovi, rusevine, postrojavanje rezervista

Blagoslovi i pojanje Oca Rista

Vukovar, Srebrenica, Dubrovnik, lete granate ko konfete

Gliserima, satro u interesu naroda i budzeta, svercuju se cigarete

O godine hiperinflacije, o godine bludne i lude

Dva ortaka i Brko, Kraljicinom plazom setaju sarene bermude



Kad je Ujka Sem poslije Dejtona pustio niz vodu Slobu

CIA i zapadni prijatelji stavilu su Lomija i Tozu na probu

Satro samoinicijativno odrekli su se kuma Momira

Poceli su da preziru sto pise Markovic Mira

Da bi spasili sopstvene ugrozene zadnjice

Mirotvornim su bojama namazili ratnicko lice









Masovna vaucerska privatizacija

Sumnjiva prodaja akcija

Nepotizam, despotizam, tiranija, crni fondovi

Najednom avioni, kamioni, brodovi

Uz pomoc tajnih sluzbi, velicanstve izborne pobjede

Opljackani gradjani dosli su do sveopste bijede



Kad zatreba tu je Ferhat, dosljedni Pedja, instant cetnik Kilibarda

Spijuna, ulizica i poltrona Crna Gora imala je vazda

Uvijek lojalna intelektualna elita i mlinar Zarko

I doslednji njegov nasljednik dvometrica Ranko

Da obezbijede skupstinsku vecinu

Toza i Lomi nijesu morali da brinu



Uz pomoc Miska antiratnog profitera

Pod kontrolom bila je cijela medijska sfera

Jevrem, uvodnici, Sukovici, politicki teoreticari

Satro kolumnisti, Darmanovic i istrazivaci javnog mnjenja, brizljivo birani analiticari

Svi sampioni rektalnog alpinizma

Bilo je to Periklovo doba Tozizma i Lomizma



Na Jazu Rolingstonsi i Madona

U Zeti u najavi Real i Barselona

Jahte i moldavke, privatne zurke do rane zore

Uz Zvezde Grande o trosku gradjana Crne Gore

U Masi legalna prodaja podgorickog Kap-a

Dok u cosku pjevaju Serhatlic-Zuti i klapa



Sada Evro u dzakovima a nekad njemacka marka

Od sverca cigareta i nosenja gajbica nikla je Prva Banka

Lomi je osnovao i UDG privatni univerzitet

Miraks grupa gradi turisticki ekskluzivitet

Raste, gradi se ponosno Zavala

Prvobitna akumulacija kapitala, Masala



Ko god kaze da su lopovi, biva etiketiran kao rdja

Kad legalizma i izbora zafali, tu su vojvoda Andrija, Medo i Srdja

Tapsanje po ramenima medjunarodne zajednice

Siroki osmjesi, versaci odela, cvrkucu crnogorske evroatlantske ptice

Ubistva, prebijanja, progoni i medijska lincovanja

Uz podrsku Solane, Montgomerija i Lize Meklejn za ostala unutrasnja sranja









Sve manja bara, dva velika krokodila

Morala je biti prekinuta ortacka idila

Profesionalni crnogorci stali su uz Lomija

Profesionalni Srbima, politika Tozina bila je milija

Obije lopovske, korupcionaske i mafijaske

Vratile su Crnu Goru deset godina unatraske



Brat Aco i Brat Dragan

Su samo paravan

Za obracun dva dobra drugara

Oko moci, uticaja i prije svega para

Okrsaj ce zavrsiti sigurno tako,

sto ce jedan biti konsiljere a drugi Kapo di Kapo





Ilija Bakic

Otvoreno pismo

Otvoreno pismo episkopu budimljansko-niksickom Joanikiju








Vase Preosvestenstvo,



Obracam Vam se javno, zgranut tekstom i fotografijama u jednom crnogorskom dnevnom listu u kojem Vi dominirate, i proslavljate Arandjelovdan, krsnu slavu Vasojevica, sedeci u procelju beogradskog restorana u drustvu bivseg predsednika Crne Gore i SRJ Momira Bulatovica i Milije Zecevica pocasnog predsednika “Udruzenja Vasojevica” nekadasnjeg milosevicevog omiljenog bankara, i coveka koji mu je uputio najvise telegrama i pisama podrske, sve u ime celog Vasovog plemena.



Da li duhovni otac Vasojevica moze da dozvoli sebi da sedi u restoranu na svecanosti povodom krsne slave Vasojevica u drustvu ratnog zlocinca Momira Bulatovica i Milije Zecevica kompromitovanog samozvanog predstavnika Vasojevica u belom svetu? Da li dolikuje Hristovom izaslaniku, da krsnu slavu proslavlja u beogradskom restoranu, ili da bude sa osiromasenim narodom u vasojevickim selima i zaseocima?



Cime je Milija Zecevic zasluzio da prihvatite njegov poziv i proslavite Arandjelovdan sa njim? Time sto je slao pisma i telegrame podrske Slobodanu Milosevicu do poslednjeg dana njegove vlasti koja je po Srbiju, Crnu Goru, region, srpski i crnogorski narod i sve narode na Balkanu , bila toliko pogubna da je pitanje da li ce se ikada oporaviti.



Sta je to uradio Milija Zecevic da ga javno hvalite u svojoj besedi i odajete mu priznanje za minuli rad ? Kako mozete zaboraviti njegov drustveni angazman tokom devedesetih godina? Kako zaboravljate deceniju milosevicevog vladanja, za vreme kojeg ga je Milija Zecevic samovoljno u ime Vasojevica podrzavao, promovisao i javno hvalio, dok su Srbija i Crna Gora , srpski i crnogorski narod doziveli ekonomski i materijalni slom, duhovni i moralni sunovrat? Kako zaboravljate podrsku politici koja je dovela do bombardovanja i sankcija medjunarodne zajednice, do ratova, zlocina, rusenja gradova i sela, stotine hiljada izbeglica, do svetskog rekorda u hiperinflaciji, do migracija na stotine hiljade mladih Srba i Crnogoraca koji ne nameravaju da se vrate u svoje rodna mesta?



Vase Preosvestenstvo,



Vi imate pravo da se vidjate sa Milijom Zecevicem, Matijom Beckovicem, Zoranom Zizicem, Rankom Krivokapicem, Predragom Bulatovicem, Srdjanom Milicem, Miodragom Perovicem, Nebojsom Medojevicem, Andrijom Mandicem, Predragom Popovicem, Rankom Kadicem, Miskom Vukovicem i Jevremom Brkovicem, ali samo u crkvama i manastirima i u njihovim domovima, da saslusate njihove grehe i ispovedite ih , da se pomolite u njihovo ime Isusu Hristu i da Ga zamolite za oprost njihovih strasnih grehova, za podrsku zlocinackim rezimima Slobodana Milosevica i Mila Djukanovica, za simulaciju toboznjeg opozicionog delovanja i za zajednicko udruzivanje radi pljackanja srpskog i crnogorskog naroda. Vi imate pravo da primate od njih novcane donacije od novca koji su opljackali od nesrecnog naroda , i da taj novac namenite za izgradnju bolnica, starackih domova, skoli, malih proizvodnih pogona, obdanista, crkava i manastira, ali samo ako se iskrenu pokaju i pocnu da zive u skladu sa deset Bozijih zapovesti i propovedaju reci Isusa Hrista, a ne da nastave po starom, da i dalje budu Luciferovi ucenici.



Cime je Momir Bulatovic zasluzio da sedi pored Vas na proslavi Arandjelovdana? Time sto su mu ruke krvave. Time sto je sa Milom Djukanovicem, Svetozarom Marovicem i Filipom Vujanovicem direktno odgovoran za smrt na desetine crnogorskih momaka koje su mobilisali i poslali na ratista bivse SFRJ. Zato sto je zajedno sa pomenutom trojkom, direktno odgovoran za deportaciju i smrt osamdeset muslimana koje su pohapsili po Crnoj Gori i izrucili predstavnicima Radovana Karadzica. Zato sto je danas u Crnoj Gori i u Vasojevicima katastrofalna demografska slika. U mojoj ujcevini, u mestu u kom sam proveo svoje rano detinjstvo, na par kilometara od Djurdjevih Stupova gde je Vase sediste, u zaseoku Ovsine u Gornjem Zaostru, 2008. godine se nakon sedamnaest godina zaljuljala kolevka. U Gornjem Zaostru konstantno vec dvadeset godina broj umrlih je veci od broja rodjenih. U Gornjem Zaostru ima vise grobalja nego dece u prvom razredu, vise neozenjenih mladica nego devojaka u svim okolnim selima. Vi idete na prijeme koje organizuje crnogorka vlast, a potpredsenik beranske opstine Braho Adrovic otvoreno ucenjuje zaostrane da ako ne podrze rad privremene deponije da ce obustaviti prevoz dece kombijem u skolama u gradu. Sramno. Pod vodjstvom Bulatovica i Djukanovica bela kuga je napravila pustos u Vasojevicima. U Vasojevicima , Bulatovic, Djukanovic, Marovic i Vujanovic su zakatancili sve fabrike. Vise je Vasojevica u rasejanju nego u matici.



Vase Preosvestenstvo,



Vi sa Momirom Bulatovicem, Milom Djukanovicem, Svetozarom Marovicem i Filipom Vujanovicem mozete da se sretate samo u spuskom zatvoru, gde mozete na njihov poziv doci iz Djurdjevih Stupova da ih ispovedite, da Vam ispricaju sve svoje grehe i sva zla koja su naneli gradjanima Crne Gore, koje su pocinili u ime Crne Gore i protiv Crne Gore. Pojavljivanje na nekom drugom mestu sa pomenutim kvartetom, osim spuskog zatvora, ne dolikuje Hristovim izaslaniku, vec predstavlja uvredu za obicne male ljude iz Vasojevica, koji su upropasceni, duhovno i materijalno tokom njihove vladavine.



Vase Preosvestenstvo,



Uvredili ste sve slobodnomislece Vasojevice svojim druzenjem sa Milijom Zecevicem i Momirom Bulatovicem. Crkva cije ste Vladika ima jedan sjajan deo svoje istorije, deo za najdublje postovanje, medjutim u proslom i pocetkom ovog veka, ona je opterecena mnogobrojnim hipotekama i one nisu za ponos. I vas cin povodom Arandjelovdana je jos jedan pogresan potez, jednak potezima vaseg brata Amfilohija koji je direktno odgovoran za pomaganje kriminalnog crnogorskog rezima. Imao sam prilike da Vas upoznam i uverim se u Vasu siroku obrazovanost, mudrost i smirenost . I tim vise sam neprijatno iznenadjen Vasim potezom u restoranu “Panta Rei”. Da, cenjeni Vladiko, sve tece sve se menja, otici ce i ova vlast , ova najgora i najcrnja u crnogorskoj istoriji, gora I od otomanske, ali ce ostati tragovi i zapisi ko je sta radio . Vi savrseno dobro znate sta se desava po Crnoj Gori, i zato imate veliku odgovornost i obavezu , ljudsku i Boziju da sludjenom narodu predocavate ISTINU, da palite fenjere i svece u u ovom zamracenom crnogorskom paklu, i da kazujete put i nudite resenje, za izbavljanje nesrecnog naroda. A resenje i Istina je da nema vise izlazaka na rezirane i namjestene izbore, ciji se rezultati unapred znaju. Resenje je BOJKOT i Vasa je obaveza da nakon liturgija, recima, besedema i savetima namucenom i osiromasenom narodu pomognete da izadje iz ovog zacaranog kruga beznadja, siromastva, kriminala, a to se postize samo BOJKOTOM, jer on dovodi do sigurne smene vlasti. Vi ste u obavezi da se iskupite nakon velike greske koju ste napravili za Arandjelovdan, i zato nema vise kohabitacije srpske Crkve sa kriminalnim rezimom. Vi sa krstom u ruci treba da povedete srpski narod u bojkot rezima i rezimskih institucija, a sa crnogorske strane zna se ko ce biti na celu, i tako srusite odnarodjeni rezim. To vam je prilika da se licno iskupite i donekle iskupite za grehove vase brace. Vladiko morate uci u otvoren sukob sa vlascu, jer je bioloski opstanak naroda srpskog i crnogorskog u pitanju, neko mora predvoditi Srbe, jer vremena vise nema. Moraju na jednu obali biti slobodni ljudi a na drugu kriminalna vlast. Morate, jer i Petar nakon pretnji sinedriona nastavlja da propoveda Hrista i porucuje vlastima “ Bogu se treba pokoravati vise nego ljudima”



I jos nesto sasvim licno na kraju mog obracanja. U avgustu 2008. godine bili ste u Pocasnom odboru skupa “ Mitar Bakic” povodom stogodisnjice od smrti ovog uglednog drzavnika i diplomate koji je odrzan u Andrijevici. Medjutim, na proslavi Arandjelovdana u restoranu “ Panta rei” , neko se drsko dosetio da verbalno prezentuje izbor najuglednijih Vasojevica u istoriji ovog plemena, i da u njemu udvoricki stavi Miliju Zecevica, neke rezimske pisce i stranacke funkcionere a da bezobrazno izostavi ime Mitra Bakica, intelektualne vertikale u Vasojevicima, a Vi ste iako clan Pocasnog odbora cutali i niste pomenuli Mitra Bakica.

Ilija Bakic iz Vasojevica

TRAŽIO SAM TE

Tražio sam te

Na sankanju niz strmu padinu

u podnožju brega da pravimo Deda Mraza

u parku na ljuljašci, sa igračkama u pesku

u vrtiću na novogodišnjoj priredbi

Na bini , dok sam recitovao «Drug Tito jaše na.......

Zvonko do mene stezao trobojku sa petokrakom

Tražio sam te

Na malom a potom i na velikom odmoru

subotom na časovima literarne sekcije

u bungalovu na ekskurziji

na regionalnom takmičenju iz istorije

Dok su odrasli slavili ishod « Osme sjednice»

nazdravljali uz citat «Niko ne sme da vas bije»

organizovano i pompezno odlazili na Gazimestan

i govorili da se Sloboda piše sa N

Tražio sam te

U parku dok sam palio prvu cigaretu

Publici na skolskom turniru u malom fudbalu

bioskopu dok se prikazivao «Top gan»

Dok je u januaru narod u zanosu srece uz oro

proslavljao dolazak na vlast mladih, lijepih i pametnih

Dzemperaša, koji su nosili «Godine Raspleta» u ruci

i obećavali švedski standard

Tražio sam te

Kod Sveta i Saše na basketu

na plaži kad smo skakali u bistru vodu Lima

dok smo kupovali novine kod Baćka u trafici

naslonjeni na izlog Beka

preuveličavali lepotu prvog poljupca i dužinu orgazma

Dok me davila premijerno vezana kravata

generacija na maturskoj večeri

u mikrofon pevala «Dva dinara druže»

kad su tata i mama ostali bez posla

njihovo preduzece otislo pod stecaj

Tražio sam te

Dok sam polagao zakletvu domovini koja se raspadala

Na prvom dvadesetpetokilometarskom maršu

Pod punom ratnom opremom

U agoniji, zamišljao da sam SS oficir Ditrih

Koji ima čast da pleše sa Tanjom Boškovic

Dok sam davao požarstvo ispred šatora

Na Vlasinskom jezeru buncajuci Pomagajte drugovi

Kad je zastavnik uhvatio Dula da onaniše na straži

A ja i Nenad grizli usne da ne prasnemo u smeh

Tražio sam te

U prepunom amfiteatru dok sam polagao prijemni

Na predavanjima iz neorganske hemije kod Gargamela

Na vežbama kod njegove stroge asistenkinje

Kojoj se nije svidjao moj provincijski smisao za humor

I svakodnevno kašnjenje sa burekom u rukama

Tražio sam te

Devetog marta ispred zgrade narodnog pozorišta kad je

Kralj trgova tražio od onog da oslobodi Bastilju

A ovaj prebijao sve po ulicama i haustorima

Dok je jedna hrabra novosadjanka sa ispružena tri prsta

Ponosno i prkosno stajala ispred vodenog topa

Pet dana kasnije kad smo pet minuta horski klicali

SVI, SVI, SVI, SVI, SVI

Tražio sam te

Zavodnički raspoložen na brucoškoj večeri

dok sam se švercovao za spavanje u Domu

na sedeljkama i skromnim žurkama

učestalim posleponoćnim dugim raspravama

o teoriji zavere i nerešenom srpskom pitanju

Da bodrimo Sašu Djordjevića na fajnal foru

da pogodi trojku uz zvuk sirene

u nekadasnjem Konstantinopolju

i slavimo titulu prvaka Evrope

Tražio sam te

Dok sam preko zadruge istovarao tone uglja

spremao lake ispite u neklimatizovanoj čitaoni

dok sam se manijačio u studentskom klubu

uz stari dobri rokenrol osamdesetih

Na Vidovdanskom protestu Deposa

kad je cela demokratska Srbija

šetala sa upaljenim svećama i govorila...

Hej ti, Sadame, kompjutere a ne uniforme i puške

Tražio sam te

Pogledom, dok sam držao vatreni govor

na prvim čačanskim studentskim protestima

dok sam strajkovao gladju zbog Vukovog i Daničinog

hapsenja i kusao čorbu u « Prvom maju» nakon abolicije

Kad tražili smo da mocni ukinu sankcije

nama nedužnima,da on abdicira

a da se oni bezuslovno ujedine

Tražio sam te

Kad sam poslao pismo onome

tražeci da oslobodi zatočene sužnje

podnese ostavku, reši nas bede i izolacije

da prekine sa mobilizacijom i hiperinflacijom

Kad su počeli da me prate i uhode

Tobože pitaju «Ciji si ti mali»

provociraju moju porodicu

i pitaju odakle mi pravo da pitam i zahtevam

Tražio sam te

Kad smo postali šampioni sveta u inflaciji

plata vredela kao jedna nemačka marka

kupovali cigare na komad

čekali u redu za hleb, šecer i ulje

Kad su nam sa menija ukinuli voće i slatkiše

i velikodusno servirali i preporučivali korenje

Dok su crveni vojvoda sa pištoljem u ruci

i njegove kabadahije sa bejzbol palicama

pretili mojim kolegama, taksistima i novinarima

i surovo prebijali advokate

Tražio sam te

Kad je tata nije imao novca za autobus

da obidje dedu u Zabrdju

kad mama nije imala za «Point»

već je od ujaka pozajmljivala duvan i kartice

kad smo ja i brat bili bez patika i pesacili

petnaest kilometrara da vidimo babu u Zaostru

kad smo celo ljeto devedeset i treće

kosili i plastili bez soka i lubenice

tata dva meseca kuvao kačamak

a mama za doručak pekla kukuruzu

i psovala lijepe, mlade i pametne i njihovog mentora

Tražio sam te

Dok smo stidljivo tražili da prestanu užasni ratovi,

da su Vukovar i Srebrenica, Dubrovnik i Bratunac

Oluja i Bljesak, lomljenje Nikoline biste u Smiljanu

rušenje starog mosta

u Aleksinom i Emininom Mostaru

i opsada Mirzinog, Davorinovog i

Keminog Sarajeva ljubavi ....

bruka i sramota za sve

da prestanu silovanja nesrećnih majki, zena i sestara

ubijanja dece, otetih muževa, braće i očeva

deportacije nevinih i tovarenje mrtvih u hladnjačama

i njihovi tajni ukopi u masovnim grobnicama

Tražio sam te

Kad je Srbija bila Svet

Osamdeset i osam dana i noći dok je ponosno šetala

Kad su svi bili Zajedno

Stari i Mladi , republikanci i monarhisti

Profesori i akademici, studenti i djaci

Sveštenici i Vladike, vernici i ateisti

Pevali Bože pravde

Kad smo duvali u pištaljke i lupali u šerpe

Odlučni , veseli, složni i nasmejani

naterali lopove da priznaju kradju

Tražio sam te

Ispred kordona policije

dok je neka sa krupnim plavim očima

recitovala im « Ne daj se Ines»

dok su nas udarali palicama, psovali majku

terali da idemo na Kosovo nazivajući nas izdajnicima

Dok sam krišom prodavao Našu Borbu

hodočasnicima i avanturistima na Ravnoj gori

da se dovijamo kako da nadjemo frekvenciju B92

i gledamo snimak mitinga na Studiju B

Tražio sam te

Na Cetinju dok je Slavko sa podignutim palcem i kažiprstom

govorio da dok bude Sunca i Grahovca bice i Crne Gore

celi trg složno pevao Goro Moja

dok su on i njegovi sokolovi stavljali glave

gde drugi nisu smeli kišobrane

i spašavali osramoćeni crnogorski obraz

dok je Narodna Sloga držala miting pomirenja

četnika i partizana u Beranama

kad su u vazduhu Zajedno bili dva i tri prsta

zagrljeni Vasojevići i Cetinjani

Tražio sam te

U skloništu na pocetku «Milosrdnog andjela»

kad nas je Avram Izrael obaveštavao sta je pogodjeno

kad su devetnaest silnih i moćnih divljački rušili mostove

gradove, železnice, puteve,ambasade, televizije i fabrike

ubijali nedužnu decu sa opravdanjem da su kolateralna šteta

i umesto njega kažnjavali nas nesrećne i nevine

za njegove zločine i neodgorne poteze na Kosovu

iako od njegove ruke i njegovih pogrešnih odluka

niko nije više stradao i ispaštao od nas samih

Tražio sam te

Da mi kažes zašto su se naši

saveznici iz dva rata ujedinili protiv nas

zašto smo mi prijatelji i Istoka i Zapada

postali loši momci, neprijatelji sveta i demokratije

zašto su nam umesto očekivane pomoći

poslali na tone osiromašenog uranijuma

i time ugrozili biološku buducnost nacije

Da ti kažem zasto sam sumnjičav prema Rusiji

ali drhtim kad gledam Nikitinog Sibirskog berberina

svečani defile carskih kadeta i njihovo Ura

i reči njegovog imperatorskog veličanstva

« Ljubite ruskoga soldata....»

Tražio sam te

Na granicnom prevoju Kula- Peć

dok sam davao mrtvu stražu

Ulcus duodenum se sidrio u mom telu

žučna kesa delila na dvoje

a ti mi se prividjala od svake borove grane

kojima sam recitovao» Ooo Barbara

kakva budalastina je rat...»

Gutajuci u pauzama bensedine

duvajući u promrzle i ozeble ruke

koje su grčevito stiskale hladni kalašnjikov

Tražio sam te

Dvadesetčetrvtog septembra

Kad su ga Koštunica i narod deklasirali u prvom krugu

U noći kad je Srbija povratila nadu

I posle decenije se ponovo radovala

A on ponovo hteo da ukrade izbore

Kad su rudari i radnici rekli da je dosta

I svi Zajedno odlučili da idu do kraja

Tražio sam te

Petog oktobra da Zajedno udišemo suzavac

s odusevljenjem mašemo Dzou bageristi

budemo sporedni glumci u unapred režiranoj predstavi

da iste večeri ljubim tvoje suzne, crvene oči

dok ulazim u tebe, toplu i vlažnu

i da se lažemo da će sutra biti bolje

Tražio sam te

Kad su bombardovali RTS, streljali Slavka

posle masakra na Ibarskoj, atentata u Budvi

kad su oteli i ubili Ivana,

kad je Srbija stala nakon Zoranovog ubistva

kad su krenuli na svoju poslednju zajedničku šetnju

pragmatični lider i Srbija

sa suzama, u mimohodu, gazeći po cveću

sa izgubljenom nadom za bolje sutra

Tražio sam te

Kad sam kumove u bajinobaštanskoj crkvi

Starozavetnog proroka Ilije

vjenčavao uz služenje paroha Ilije

i u istoj im sina krstio

Kad sam Teslu za London

Rada sa Surčina za Filadelfiju

Natašu za Johanesburg

a Bora sa Basa za Frajburg ispracao

i kad su me sa suznim očima podsećali

da ne zaboravim da im posaljem « Znam za jedan grad»

Tražio sam te

Kad su mi brat i snaha rekli da čekaju bebu

kad sam prvi put postao stric

kad me jedna mala, slatka sa plavim uvojcima

oslovila sa Kika, uhvatila za ruku i odvela

ispred poslastičarnice, tražeci

da joj kupim nešto na slovo S.......

Kad sam njenom bratu

jednom malom guzonji, obukao Ronaldinjov dres

A on počeo da govori Ka....Ka

Tražio sam te

Da te budim aromom tek skuvane neskafe

Kad otvoriš oči zatekneš crvene latice po krevetu

Da ti kažem da si maler zato

što Mancester nije dosao tri plus

i kritikujem da namerno pereš sudove

dok gledam «Utisak Nedelje»

Da ti kuvam zagoreli čokoladni puding

poližem šlag sa tvojih bradavica i preliv sa bedara

i duhovito ti otpevam « Nije htjela»

nasmejem te do suza za scenski nastup

uz Čolinu «Sinoć nisi bila tu...»

Tražio sam te

Na pauzi za topli obrok, dok sam plaćao račune i režiju

na obuci u školi računara

časovima francuskog jezika

u gradskom prevozu, u Noći muzeja

na Festu, u prepunom Pioniru

u kom su glasno pevali jednom gradu i jednom timu

na večitom derbiju, na jugu u Ligi šampiona

Tražio sam te

U setnji Avalom tužnoj bez tornja

da pijemo suvo belo vino na Gardošu

na predstavi u Mirinom ateljeu 212

Obidjemo Bajrakli džamiju koju su naši huligani palili

kupamo se u Dunavu , plovimo šajkom niz Savu

šetamo širokim bulevarima novobeogradskim

osetimo šmek Dorćola smeštenog na raskrsću četiri puta

Prletovog Crvenog Krsta i Preletovih karudijana sa......

i bacimo pogled sa Nebojšine kule na Kalemegdanu

Tražio sam te

Na oporavku na Zlatiboru, obilasku Drvengrada

u Lastinom busu za Taru, u šetnji Zaovinama

pored jezera , oko Oliverovih nedovršenih kuća

bez daha na žičari od svežeg vazduha Kopaonika

da ti kupim original levisice u Novom Pazaru

u Desankinoj Brankovini gde pisala je «Ne nemoj mi prići»

na tvrdjavi proklete Jerine u Smederevu

Lazarevom prestonom Krusevcu, Miloševim Takovu

u Voždovim vinogradima na Oplencu

na filmskom festivalu u Nišu

Tražio sam te

U najlepšim bojama vojvodjanske ravnice

Petrovaradinu i osam tamburaša Janike Balaša

u tem Somboru i miru Fruške Gore

pored stogodišnje katedrale grofa Kraja u Topoli

Brankovih Karlovaca i čuvene gimnazije

da obidjemo u Bečeju Dvorac Dundjerskih

rodnu kucu Lenkinu kojoj je Laza posvetio

«Santa Marija de la Salute»

u urbanom Novom Sadu sa najlepšom sinagogom

na palićkom jezeru i aristokratskoj Subotici

gde sam naručivao «Ko te ima taj te nema....»

Tražio sam te

U gospodstvenom Starom Kotoru i Bokeskoj noci

na peščanim plažama hercegnovskim na prazniku Mimoze

lovćenskom nebu kod usamljenog Rada Tomovog

na Cetinjskom Bijenalu, u gradu muzeju

u Andrijevici medju Vasojevićima i na Komu okomitom

na obali Breznice slusajući Sve pljevaljske tamburaše

Durmitoru gde sam se narcisoidno ogledao u jezeru

na mondenskom Svetom Stefanu gde su postelju gužvali

slavni Karlo Ponti i čarobna Sofija Loren

da skijamo niz Bjelasicu i splavarimo Tarom

Tražio sam te

Kad sam prvi put našao stalan posao,

od honorara kupio televizor

da te pitam gde smestiti stočić sa njim

da li da pomešam rozu i plavu da okrečim dnevni boravak

da te pitam šta da spremim za klopu

pre nego se umorna vratiš sa posla

da li voliš zapečene crvene paprike punjene sirom

njih baš odlično spremam

hoćes li breskve, lubenicu ili dinje

ili neku palačinkicu sa mlevenom plazmom i eurokremom

Tražio sam te

Užasnut, kada sam citao imena

školskih drugova na svežim krstacama

u cituljama osvitale slike mojih klasića

poginulih kao heroji otadzbine

iako su prisilno mobilisani

deprimiran saznanjem o smrti

koleginica i kolega koje je teska bolest pokosila

da je onaj iz prvog reda do prozora

jedva preživeo moždani udar

da je koleginica sa druge godine

silovana kada se vracala kuci

Tražio sam te

Rezigniran, kada sam obavesten da

ona nekada prelepa crnka iz treceg..... prodaje

svoje telo novokomponovanim bogatasima

da je onaj briljatni programer

sada oronuli narkoman bez budućnosti

da je sjajni i supertalentovani sportista

danas vodja lokalne mafije

a da je onaj sto je mesao cirilicu i latinicu

prepisivao pismene i jedva dobijao dvojke

danas pomocnik ministra i pesrpektivan strucnjak

samo zato sto je clan vladajuce stranke

Tražio sam te

Na godišnjem odmoru u Beranama

medju onim pravovernim i podmuklim vlastodršcima

kojima sam smetao i bio trn u oku

potreban samo kao klimoglavac ili glineni golub

i bokserski džak za udaranje od strane

pretorijanske garde diktatorskog i oholog režima

koji nije želio slobodnu, bogatu i demokratsku državu

već orijentalnu kasabu, sa malo Aga i Begova

vlasnicima prljavog kapitala, i farsom od izbora

sikofantski narod, sirotinju raju

punu ulizica, poltrona pod kontrolom svemoćne DB

te dijamantske zvečarke i strašnog crnogorskog zla

Trazio sam te

U kliničko bolničkom centru

dok sam čekao rezultate nalaza

da me ohrabriš da kazeš da nije ono najgore

da je dobroćudan i da sam jači od njega

da ti se ispovedim, priznam sve počinjene grehe

da ti kažem « Ja sam težak kao konj»

i da možda više nemam «Par godina za nas»

Trazio sam te

U nocima i danima iscekivanja, da se zajedno molimo

Svevišnjem, da još sam mlad, da je prerano

da još nisam stigao da Te upoznam

da zbog svih uvreda nisam rekao Oprosti mi Pape

da se nisam izvinio Majci za grube reči

za nezavršeni a obećani fakultet

nisam dovoljno pomogao brata i njegovu porodicu

Tražio sam te

Da potvrdiš sve moje molitve

da te se nisam naljubio i namilovao

da još nikad nisam Jatom uzleteo

nisam obišao ni grad Svetlosti ni Večni grad

hladnu Skandinaviju, kišni London

nisam video okean, Nou Kamp i Old Traford

Partenon i Jerusalimski zid placa

da nisam šetao Baščarsijom, Stradunom

niti djirao splitskom rivom i pio kafu u Trebinju

Trazio sam te

U Sabornoj crkvi kad sam na kolena pao

iz očiju tekle reke suza

i zahvaljivao svim svecima

U jeftinoj krčmi pored Hrama Svetog Save

dok sam ispijao balantajn u visokoj čaši sa tri kocke leda

i ponovo nakon decenije palio cigaretu

slaveći sto je tumor benigni

sto cu moci jos da gledam Mucke, Alo-Alo

ludog Krejmera i slusam «One» od U2

Trazio sam te

Dok sam na Kalemegdanu hranio golubove

u zoološkom vrtu se divio lavu

Na Kaleniću kupovao prve trešnje

narucivao za čir dobar mladi čačanski sir

i duvan čvarke iz Užica

U «Eksaliburu» sa Pičom i Vladimirom

Za šankom dok smo ispijali Gorki list

Tražio sam te

Na doceku Djordjevića, Bodiroge, Danilovića, Divca,

Šapica, Ikodinovića, Šefika, Udovičića,

Miljkovića, Kviska, Nikole i Vanje Grbic

Dok je Blaža pevao «sad si uzo trofej Paspalje»

A svi oni zajedno od srca ispred Savezne skupštine

Ponosno pevali «Igra rokenrol cela Jugoslavija»

Tražio sam te

U dugo čekanoj referendumskoj noći

da mi daš nadu da će sve biti mirno

da neće biti noći dugih noževa

da sin neće krenuti na oca

brat na brata, komšija na komšiju

da su svi pobijedili i svi izgubili

i da je mnogo bitnija odlučna borba

za slobodnu i demokratsku državu

Tražio sam te

Da nas Dvoje pijemo pivo uz Neverne Bebe

štedimo novac za Stonse

u novogodišnjoj noci slušamo Barbu i Ženu bez imena

na gradskom trgu i podelimo flašicu Rose

ne propustimo Bočelija i Stinga

pevamo sa Djuletom da Neko te ima

ovacijama docekamo Kenedija i Feliksa

i uduvamo se za Bili Ajdola na Egzitu

Tražio sam te

Da se smejemo Srdjanovim Andjelima,

zamislimo nad Goranovim Buretom baruta

teško dišemo posmatrajući Nebesku udicu

da nam bombardovanje prekine premijeru Noža

potvrdimo da balkanska Lepa sela lepo gore

i da se nalazimo u Emirovom Podzemlju

da sat vremena ćutimo nakon Sinišine Velike Drame

plačemo od smeha Mimi i Dari u Mješovitom braku

i valjamo se po patosu posmatrajuci sve filmove

Dušana Kovačevica i neponovljivog Bate Stojkovića

Tražio sam te

Da Zajedno čitamo Mihizovu Autobiografiju o drugima

Dankovu O Milutinu, Dragoslavljevo Cvetanje tikava

Basarino Srce Zemlje i Isidorine Apostole

Miloševe Seobe, Danilovu Mansardu

Mešinog Derviša, Ivinu Ćupriju

Slobodanove Prijatelje, Borine Skakavce

Momovu i Zukovu Zelenu Čoju i Dušanovo Dobro jutro

Tražio sam te

U danima kad su mi pretili ortopedskim koritom

ako ne prestanem da ih svakodnevno kritikujem

kad su mi ozvučili dopisništvo, stranku, kuću

odbornici, direktori, ortopedi i inspektori

porucivali sa No Number brojeva da sam gotov

U jutro kad su me tukli i kazali da pazim šta pišem

u podne kad je istražni rekao da nema dokaza

kad su savetovali da čuvam porodicu

da mogu bukvalno da me zgaze

i da su naumili da me se reše

Tražio sam te

U noci kad je javljeno da su pucali u Duška

kada sam se molio da preživi

da me zagrliš kad su javili da nije izdržao

kad me savjest grizla, kad sam se osjetio krivim

zato što su ubili Dan

A Crnu Goru prekrila duga tamna noć

Tražio sam te

Kad je Srbija konačno krenula napred

ekonomski, privredno i kulturno

postala lider u regionu

ponovo pod krunom Karadjordjevića

A onda joj svet oduzeo Kosovo

gazeci pravo i i povelju UN i istoriju

I time nagradio svoje miljenike

koji su ubijali decu na kupanju

palili kuce, crkve i manastire

urinirali po ikonama i krstu

Tražio sam te

Kad su Pećka patrijaršija, sveti Dečani

Prizren i Gračanica postali siročad

odvojeni od svoje vjekovne majke

u okruženju najvećih evropskih

Narko bosova i kriminalca

kad su velike sile ponovo pogrešile i nisu shvatile

da je podela najbolje i trajno rešenje

kad je poceo poslednji srpski egzodus

kad je Srbija preteci zacutala

ranjena, povredjena i ponižena a narod

pevao Dositejevo «Vostani Serbie»

Tražio sam te

U vrijeme velikih svetskih bura

ekspanzije terorizma i nevinih žrtava

surovih samoubica i masovnih ubica

pedofilicara i mafijaskih Koza Nostri

otmica ljudi i letilica

ratova strasnih gdje samo civili ginu

velikog tehnoloskog napretka,

i drasticnog opadanja morala i manjka etike

obespravljenosti obicnog radnika

i beskrupuloznih tajkuna

Tražio sam te

Na kraju drugog i početku treceg milenijuma

u predvecerje treceg svetskog rata

u kom ce goreti i Istok i Zapad

i kome ce prethoditi

deset vjekova sa nestrpljenjem čekano

ujedinjavanje katolika i pravoslavaca

kad ce Papa i vaseljenski Patrijarh

Zajedno služiti jedan Bozić i Uskrs

Tražio sam te

Da odemo daleko odavde

potražimo svoju sreću i mir

daleko od ratnih bubnjeva i popušenih lula mira

od sveznajućih neznalica

iskompleksiranih balkanaca

Da preko interneta citamo nase dnevne novine

i placemo nakon telefonskih razgovora

Tražio sam te

Jer i Sveti Apostol Pavle u svojoj poslanici kaže

« Ako sve jezike čovječije i andjeoske govorim

a ljubavi nemam

onda sam kao zvono koje ječi

ili kimbal koji zveči

i ako imam dar proroštva

i znam sve tajne i sve znanje

i ako imam svu vjeru da i gore premještam

a ljubavi nemam, ništa sam»

Tražio sam te

Jer se neprestano treba boriti

Za Slobodu, Demokratiju i Ljubav

I ta borba može imati pauzu

Ali nikada ne sme biti prekinuta

Sve dok ne ostvaris zajedno ta tri cilja

Jer ako jedno nemas

Onda ceo život nema smisla

Tražio sam te

Sve ove godine stresne, duge i teske

Da mi pomognes, budeš rame za plakanje

Ali te nisam našao, rekli su previše tražim

Davao sve za tebe, rekli su da je malo

Voleo te iako te nisam znao, rekli su da je nedovoljno

Nadao ti se do poslednjeg trenutka, rekli su da se ne nadam

I da je vreme da odustanem

Tražio sam te

Ovako konfuzan, potrosen i umoran

Razocaran, povredjen i melanholican

Ali nikada necu prestati da te tražim

Da nisam Don Kihot

i tražicu te do poslednjeg otkucaja srca

I nikada necu odustati

da pronadjem svoj svetionik

da znam da borba nije bila uzaludna

da doživim barem jedan tvoj zagrljaj

koji ce biti melem za moju umornu dusu

I da ti kažem Volim Te JEDINA